Бахти миллат

Аз хоби гарон хез, Точик!

Точикистони бесохиб

Posted by bkosimi on August 24, 2009

Кишвари бесохиби Точикистон. Кай ояд сарвари асилат?

Кишвари бесохиби Точикистон. Кай ояд сарвари асилат?

Боз як хабари мудхише омад. Аслан, хеле вакт шуд, ки аз Ватан факат хабархои нохушу дилгиркунанда мерасанд. Одат кардем дигар. Вахшат дар он аст, ки боз як чавони Точик барои гузаштани марзи узбак-кистон дар минтакаи Панчакент беогохи ва берахмона аз тарафи як марзбони ин кишвари палид кушта шудааст (Сомонаи Радиои Озоди).

22.08.2009

Ҷасади сокини 36-солаи ноҳияи Панҷакент, Хайрулло Суюсов, ки пас аз тақрибан як моҳи ҷароҳат аз тири марзбонони узбак ахиран ҳалок шуд, аз Самарқанд ба Панҷакент интиқол шуд. Феълан, ҷасад дар дасти мутахассисон барои ташхиси тиббӣ мебошад.

Суюсов Хайрулло, сокини 36-солаи деҳи Шӯрчаи ноҳияи Панҷакент рӯзи 22-юми июл талош кардааст, берун аз гузаргоҳи марзӣ дар минтақаи Ургути вилояти Самарқанд марзро ғайриқонунӣ гузарад, вале марзбонони Ӯзбакистон ба сӯи вай тир холӣ кардаанд. Хайрулло бо захми тир ба бемористоне дар Самарқанд интиқол дода шудааст.

Хешовандони Хайрулло гуфтаанд, Хайрулло ба он сӯйи марз ба хотири хариди трактор равона будааст.

Ӯзбакистон ба ҷониби Тоҷикистон дар ин бора хабар надодааст, бо вуҷуди ин ки дар ин бора миёни ҳар ду ҷониб тавофуқоти зарурӣ вуҷуд дорад.

Се рӯзи пеш Хайрулло аз захми тир ҷон додааст ва имрӯз дар бораи ин ҳодиса ҷониби Ӯзбакистон ба хешовандони марҳум хабар додааст, то ҷасади ӯро бигиранд.


Бубинед, чавоне бо максади неки харидани тракторе он су мерафтааст то бо он як порча замини зодгохашро обод карда, ризке ба даст оварад, нобуд карда шудаст. Ана, сарнавишти яке аз чавонони Точик. Лек, аз ин хам вахшаттару хайвонигари дар он аст, ки чониби Точикистон ягон вокуниш, эътироз ё химояти хукуку манфиатхо вобаста ба ин казияи шархванди худ нишон надодааст! Яъне, мувофики хабархо, касе аз ягон вазорати хорича ё дохила, мачлиси оли ё дастгохи раисчумхур, хукумати махалли ё созмоне ба ин ходисаи мудхиши милли эътиборе надодааст.

Хайрон… Фахмидан намешавад. Акли солим ё заррае аз хиссиёти механдусти дар ягон каси масъулиятдор дар Точикистон мондааст ё на? Точикистон худ сохиб, сардор дорад ё на?

Ба назарам, охиста-охиста дар дохили марзи худамон хам агар мову шумо, яъне мардуми одди, шахрвандони оддиро душманони хоричи ба куштан дароянд хам касе аз ин хукумат барои дифои мо садое хам баланд нахохад кард. Шояд барои он ки онхо худро хукумати мардуми намешуморанд, балки хукумати нафсу шиками худ. Дуруст, агар Точикистон сардору сарвар медошт то ин дарача Точикон дар дохилу хоричи кишвар бесохибу беобру намегаштанд. Аз “ваша раша”-шу сартарошидахои ру-сияхо то поймоли хукуки Точикон дар Самарканду Бухорову худуди имруза Афгонистон.

Мардум, холо ба химояти худ омода бошед. Афсус, хонаи мо сардору сохиб надорад имрузхо, вале иншооллох, рузе солору сардори хакики миллиеро интихоб намоем, ки хар як шархванди моро баробар химоят ва хидоят хохад кард.

Posted in Точикистон | 2 Comments »

Дигар обруи Точик намонд? Дастаи футболи Точикистон боз 7 зина поён ба 155-ум чой

Posted by bkosimi on August 22, 2009

Шояд бо варзиш ягон обруе гирем...

Шояд бо варзиш ягон обруе гирем...

Ба фикрам обруи Точик дар ин дунё дигар намонд. Бар замми хамаи он шармандагихое, ки дар ин 20 сол ба сари миллати бечораи мо оварданд, аз мардикор шудани аксари мардум, бетарбият мондани насли наврас, саргардон гардидани занхо то кариб нест кардани иктисоди кишвар, нашачаллобон ном баровардану бесаводу бефарханг гаштани чомеа ва дуздиву гадогихои беруёнаи ин “хукумат”, аккалан дар варзиш хам пешрави карда нашуд.

Чанде пеш дастаи футболи Точикистон боз 7 зина поён фаромадааст ва акнун дар руйхати ФИФА акнун 155-ум чойро ишгол мекунад (Сомонаи Радиои Озоди).

Тоҷикистон миёни 15 кишвари собиқи Иттиҳоди Шӯравӣ дар зинаи 14-ум ҷой гирифтааст. Русия миёни ин кишварҳо дар ҷои аввал ва дар феҳристи ҷаҳонӣ мавқеъашро дар радифи 6-ум нигаҳ доштааст. Укроин мисли пешин дар байни кишварҳои собиқи шӯравӣ дуввум ва дар ҷаҳон 19-ум аст. Мавқеъи дигар дастаҳои миллии кишварҳои собиқи Шӯравӣ дар феҳристи FIFA:
3. Латвия (56)
4. Литва (59)
5. Беларус (74)
6. Узбакистон (79)
7. Молдова (87)
8. Гурҷистон (103)
9. Эстония (112)
10. Арманистон (123)
11. Қазоқистон (130)
12. Озарбойҷон (137)
13. Туркманистон (145)
14. Тоҷикистон (155)
15. Қирғизистон (160).

Яъне, аз ин дигар кариб чое поёнтар ва беобрутор намондааст. Вой бар холи мо, азизон! Ин чи рузест, ки на аз чихати иктисоди фахрида тавонем, на аз дастоварди сиёси-демократи, на аз комёбии илмиву фарханги ва на аз пешрафти санъату сайёхиву чавониву варзиш. Ба гайр аз таърихи бой дигар чизе намонд-ку. Кани, сардорони масъулиятдори сохаи варзиш кистанд? Раиси Федератсияи Футбол ё Раиси Кумитаи Олимпии Точикистон аз чой хезед!

Э, “чаноби одди” Рахмон шумоед? Шумо чи кор карда гаштед? Касбу кор дамгири дар хоричаву ва маишат дар хона бошад, гами ояндаи миллатро ки мехурад? Доштани 3-4 мансаб мабодо вазнини карда бошад? Гуш кунед, бехтараш хамин кори раисчумхуриро монед як тараф ва аввал сохаи варзишро таракки дихед. Ба мардуми мо саломативу обруву эътибор ва зиндагии арзанда даркор, на кайфияту гаштугузори шумо. Шарм доред. Ин кадар пул аз бучаву фонду гранту дигар “суроххо” чамъ мешаванд, аккалан рушди як сохаи варзиш ва футболи миллиро таъмин карда натавонистед. Бечора яке чемпиони чахон мачбур таксисти мекунад ва дигаре бо пулу захмати худ дар озмунхо бо азоб иштирок кардан меравад. Варзишгаронро кадрдони ки мекунад? Ба чойи кадом як дастаи номаълуми “Истиклол”, ки хаводорони асли надорад, тими миллии футбол Точикистонро ки пеш мебарад? Варзишгоххои замонави бо машкгоху хавзхои шиновари бояд дар хама шахру шахракхои кишвар сохтан зарур аст то аккалан ин мардуми бечора аз пайи саломатии худ шуда тавонад ва шояд бо хамин футбол ё варзиши дигар як обруе гирем охир… О, дар хотир доред, вакте дастаи футболи наврасони мо Амрикоихоро шикаст дода буд соли 2007 чи кадар хама мардум бо фахру гурур бо хамдигар хурсанди карда буданд. Варзиш хам як нишондихандаи ахволу обруи хар як миллат аст, раис-бобо. Мефахмед?

Ба шумо як соли дигар мухлат. Агар пешравии чиддие оварда натавонед, бояд худатон аз хама мансабхоятон даст кашед. Илтимос, инсоф доред, худ ва мардуми бечораи моро гаму азоб надихед. Аз барои худо, натавонед, равед ба истеъфо ва пас чи кадар дамгириву маишат кунед, хеч кас гапе нахохад зад. Ин ваъдаи ман ба шумо.

Posted in Точикистон | Leave a Comment »

Даъват ба омузиш ва кор дар Амрико

Posted by bkosimi on August 9, 2009

Кишвари имкониятхо ва огози нав

Кишвари имкониятхо ва огози нав

Дустони гироми!

Бо назардошти он, ки аксарияти мардуми бечораи Точик имрузхо дар Ватан бекор хастанд ва пайваста дар гами кор ёфтану даромаде барои таъмини хонаводаи худ пайдо намудан мебошанд, боре аз фурсат истифода бурда, мехохам ба хамаи хонандагони ин торнома бирасонам, ки мо чанде пеш ширкате бо номи “ХАМДАМ” дар Амрико бунёд намудем, ки барои тахсил ва кор ба ин кишвари кудратмандтарини дунё омадан ба хамаи Точикон кумак мерасонад.

Хизмати мо мушовараи (консалтинг) ва маслихату рохнамои аст ва чун максади мо аз ин ширкат кумак ба хаммеханон ва пешрафти миллат аст, хакки хизмат хам хеле арзон ва дастрас мебошад. Факат худуди $1200 доллар барои даъватнома гирифтан ва чиптаи хавопаймо харидан зарур мешавад. Барои маълумоти бештар метавонед аз сомонаи Ширкати “ХАМДАМ” истифода намоед (www.hamdamcorp.webs.com) ва инчунин, ба нишонии электронии мо саволу дархостхои худро бинависед: hamdam.corp@gmail.com.

Хеле афсус, ки чомеаи мо то хол масъалаи мухимтарин, яъне бо омузиши сифатнок ва кори даромаднок таъмин намудани шахрвандони худро дар Ватан хал карда натавониста истодааст. Албатта, сабабхояш маълуманд, ки бо чунин сатхи фасод ва рохбарияти гайрикасбиву ноухдабаро, чомеаи мо кариб ру ба нобуди овардааст. Бинобарин, ин як кушиши кучаки мост барои халли ин мушкилии чомеа.

Комёб бошед!

– Ботур Косими

Posted in Истаравшан, Точикистон, Чавонони Ориё | 11 Comments »

Some replies to comments on Neweurasia.net

Posted by bkosimi on August 5, 2009

Nosiri Khusrav, famous Tajik-Persian poet who brought Ismailism to Tajikistan. And Lenin, famous dictator who brought Communism to Tajikistan.

Nasir-i-Khusrow, famous Persian poet who brought Ismailism to Tajikistan. And Lenin, famous dictator who brought Communism to Tajikistan.

I wanted to share here some comments we received on the recent post “Language is the key to national self-determination” on Neweurasia.net. My replies to them are in bold in bottom.

#
Turgai Sangar says:
August 3, 2009 at 2:27 pm

Thank you Botur. Although I think that Russian is to stay influential in Tajikistan (for ex. labour migration) and the rest of Eurasia like English does in India and Pakistan, there is definitely ground and need to strenghten Tajik-Farsi. If it is to do that, however, I think it inevitably has to revert to the Farsi-Arabic script because only as a part of a wider Farsi sphere it can gain a strong position. In its present form, ‘Tajik’ can not be called a language really, but rather a castrated, sovietized form of Farsi (just like ‘Moldovan’ used to be a sovietised form of Romanian at the time).

Reply
#
Ekspeditsya says:
August 3, 2009 at 2:32 pm

Your argument is understandable, but the issue is whether the Tajik government is truly being sincere in its behaviour. There is every reason to believe that Rakhmon is simply acting out of spite toward Moscow.

“In US, France, Japan and majority of countries worldwide there is one language designated as official or state language which every citizen is obligated to learn and use.”

This argument, which copies the official line essentially verbatim, is misleading, misguided and probably wrong. In fact, many countries with some kind of colonial history tend in general to pursue a bilingual official language policy. The reasons for this are multiple and sound, while there is absolutely nothing about it that inherently undermines the native language.
The brutal fact of the matter is that by marginalizing Russian (and this is happening, regardless of the government’s feeble protests), the country alienates itself from the wider world and shuts out a large section of the population, much of it highly skilled and well-educated, from public discourse. And that, worryingly, may be part of the aim.
The evaluation and increased sophistication of the Tajik language is a process that can very happily develop alongside continued adherence to Russian.

Reply
#
Turgai Sangar says:
August 3, 2009 at 2:57 pm

“This argument, which copies the official line essentially verbatim, is misleading, misguided and probably wrong. In fact, many countries with some kind of colonial history tend in general to pursue a bilingual official language policy.”

I agree. There is no reason why there can not be bilingualism and why the former colonial language and a revamped native national langauge can not co-exist in some way, either symbiotic or in constant competition. Examples include Urdu and English in Pakistan and Bahasa and English in Malaysia. The thing is to chose a policy regarding the native national language and be consequent in it.

Reply
#
Faramarz says:
August 3, 2009 at 3:55 pm

Look, there are more than one and a half million Tajiks in Russia, but Russia does not give any status to Tajik language or any other language. Why should they claim a status for Russian in Tajikistan while only one percent of Tajikistan is Russian.

Their position definitely shows a colonialist mindset. Such colonialist approach is not acceptable. Russian should accept that the world is no more the one of Soviet times and nationas are independent enough to decide about their language and their internal affairs.

take care,
Faramarz

Reply

Turgai Sangar Reply:
August 3rd, 2009 at 8:23 pm

Faramarz, there are about 1.8 million people of Indian and Pakistani origin in the UK where Hindi, Urdu or regional Indian languages are not official either, and only about 70.000 British in India and Pakistan where English does has official status.

This being said, Russian does not has to be official in Tajikistan. Yet it will remain influent and should be teached is schools as well for the reasons already stated: economic geography and as a link to technical and scientific knowlegde. Let it be clear that I am personally strongly in favor of strengthening and promoting Farsi-Tajik. But then it has to get its act together, shed its sovietised version and return to the Farsi-Arabic script so that it can be part of the wider Farsi language sphere.

Reply
#
Botur Kosimi says:
Your comment is awaiting moderation.
August 5, 2009 at 10:52 am

Thank you all for comments.

Turgai: No country needs to promote extensive unskilled labor migration such as happening in Tajikistan and Moldova. This process is more beneficial for labor receiving country, but in fact makes the sending country economically dependent, politically vulnerable, and culturally degraded. So, such labor migration should be gradually reduced as well as the role of Russian in Tajikistan and other former SU states. The point is that government has to help create jobs in the country and let population produce goods and wealth they need at home, not force them work abroad and import everything.

Turgai: Tajikistan is not the same as India or Pakistan. We were and are part of a strong Persian-speaking language and culture that has been thriving and influencing other cultures and languages significantly for over thousand years. So, Russian is not more advanced than Persian (Tajik) as English is or was compared to scattered group of languages grouped under Hindi. So, it should be understandable why they needed to have English as another official language.

Turgai: You’re right that present Tajik will have to be returned to its original script, so it can grow back to its Persian roots in order to prosper as a slight dialect of strong Farsi language as in times of Rudaki, Firdavsi, Sino, Farabi, Khayam, Saadi, and Saadi. Hopefully, we will make this happen in near future.

Ekspeditsiya: The main issue here is not whether the Tajik government is truly being sincere in its behavior. It is about providing the official national language due respect and control in all state and official affairs in the country where there’s need only for one language, Tajik. Countries as current-day Afghanistan can have 2 state languages because of almost 50/50 percent Dari or Pashtun speaking population. Tajiks constitute 80% of country’s population and Russian speakers are mere 1%. That’s it.

Eskpeditsiya: Whatever I said are my own words, not copies of any official statements. It is not misleading nor wrong, but completely fair that any sovereign and respectful nation, constituting 2/3 of country’s population, can have one language designated as official or state language which every citizen is obligated to learn and use. Not all countries which have been previously occupied by another need to follow the same example. Each is different and with its own pretext and arguments. It is clearly explained in the post how a foreign language if given power to serve as a mean of communication between different nationalities, can actually reduce sphere of influence of the official language and cause various social problems with integration and enhancing national unity in Tajikistan.

Eskpeditsiya: We all need to master our own language first before we start learning another one. That’s the old, time-proven saying we have in Tajik. Empowering official state language with what it deserves will be useful in improving population’s knowledge of it, regardless of ethnicity. Getting rid of Russian will not negatively affect Tajikistan or alienate it as fortunately, there are strong languages out there such as our own Farsi, English, French, German, Japanese that our people can and should learn and thus, gain access to wider world science, achievements, and progress.

Ekspedistiya: Tajik cannot maintain growth and richness with a completely different language and culture of Russian alongside, but rather as part of larger Persian-language world.

And thank you, Faramarz for your valuable points. God bless you all.

Posted in Точикистон | Leave a Comment »

The Language and the Nation

Posted by bkosimi on July 31, 2009

imagesRecently a proposal of a new law to enhance the status and role of Tajik language has been submitted by government to Majlis (parliament) which became a hot topic for discussions. Our friends Darius Rajabian (www.dariussthoughtland.blogspot.com) and Salimjon Ayubzod (www.aioubzod.wordpress.com) have expressed their views and memories in their blogs about this and other legal measures that have been undertaken in the past concerning the official language of our country. We were happy and thankful to read them as always.

Although, I have not had a chance to thoroughly acquaint myself with this new draft of law and in spite of many flaws and unclear aspects in the text of the draft that fortunately Darius has revealed for us, I believe it is still a step forward. If the attempt of government is sincere and patriotic it can be a useful and significant deed, but if this is another game of politics related to visit of Russian leader and somehow to negotiate a bargain, it will certainly further ruin the trust and reputation of current government.

Obviously, in the country where 80% of population speak one language there should be no need to have another language to carry out jobs, duties and official communication. For example, in US, France, Japan and majority of countries worldwide there is one language designated as official or state language which every citizen is obligated to learn and use. It is English or French that is expected to be spoken in all major events including people of various ethnicities. So, anyone who had contributed to accepting the law on Tajik language some 20 years ago, made a big mistake and showed a great disrespect to their own language and identity.

In fact, the language is a main determinant of every nation’s existence and future prospects. Also, it is a basis for national unity, because if the standard language of the state is brought closer to the language that ordinary people speak in different regions of its territory it will enhance sense of national unity among them. Therefore, I believe that teachings in all educational institutions of the state should be conducted in state/official language. People who study and get education in other languages will have much difficulty getting absorbed and involved in their society, so they will feel isolated and unequal members of the communities they live in. All conditions should be made available so that every citizen first learns and knows the state/national language and then they are free to choose whichever language they want to pursue for their own needs and goals. If the language of communication between people of different ethnicities in formal settings is not the official state language itself than problems will inevitably arise for the status of national/official language. For instance, Russian speaker in Tajikistan will never have incentive to learn Tajik language, because he will rather use Russian when communicating with people of different ethnicity rather than using official language. That’s the fine line contradiction, but it can play a significant role.

When the role of language as guarantor of nation’s existence is provided, we will need to try to maintain its growth so that it keeps up with pace of modern world developments. This part of problem is harder to address, but not less important. Since promoting Tajik language in separation from other major Persian dialects, Farsi in Iran and Dari in Afghanistan, will not be right or easy anyways, we should try to cooperate more with these two brotherly nations in order to keep our common language enriched, strengthened and updated. Though we have not yet decided to change back to our Persian/Farsi writing script. This will be one of the main ways to save our Tajik language from degraded and disadvantaged condition it is nowadays. Hopefully, this new law will have a section that will envision protecting the status of Tajik language in Uzbekistan and Pashtun-dominated Afghanistan.

Lastly, for anyone who thinks that the issue of language is not priority in paving our way out from current desperate situation the country is in right now, I can say that until we learn and master our language we will not be able ever to stand up, ask, and demand for our rights and choices in a civilized, organized, and effective manner. We can never get out of misery until we are able to communicate effectively with each other.

Posted in Точикистон | 4 Comments »

Идомаи гуфтор дар боби забони милли. Хайрият, хукумат кадаме ба пеш гузошт.

Posted by bkosimi on July 29, 2009

Забоне, ки баробари фарханги бузург аст.

Забоне, ки баробари фарханги бузург аст.

Ахиран, пешниход гаштани тархи конуни нав оид ба забони Точики аз тарафи хукумат боиси дастгири ва сипосгузори аст. Бародарони коршиносу бомахорат Дориюши Рачабиён ва Салимчон Аюбзод дар торнигорхои хеш андешахову ёддоштхои худро муфассал барои мо иброз доштанд, ки аз он чун хамеша хам шоду хам муташаккир хастем.

Гарчанде имкони аз назар гузаронидани тархи ин конунро надоштам ва бо вучуди камбудихои зиёде, ки Дориюши гироми диккати моро ба онхо чалб намуданд, рози хастам, вале ба хар хол ин амалро метавон як кадаме ба пеш арзёби кард. Агар кушиши хукумати чаноби Рахмон дар ин чодда самими ва ватандустона бошад кори нек ва савобе хохад шуд, аммо агар ин танхо як навъ бозии сиёсие барои онхо вобаста ба ташрифи нопойкадами рахбари русхо ва манфиате аз он ба даст овардан бошад, албатта дар оянда боз хам ба сатхи бовариву эътибори хукумати чумхури зарбаи сахте хохад зад.

Дар кишваре, ки 80 дарсади мардуми он бо як забон муошират мекунанд ва он хам забони бузурги Точикии Форси аст, зарурат ба забони хоричие дар ичрои вазифаву муносибатхои расми ва конуни ва муомилаи мардуми дохили он кишвар нест, набуд ва нахохад буд. Аслан, касоне, ки 20 сол пеш ба ин сатх махдуд шудани забони мо сабабгор буданд, тахкиру дашноми шадиде ба авлоду гузаштагони номдори худ, Рудакиву Фирдавсиву Синову Хайём раво дида буданд. Мисле, ки аз тарсу ноухдабарои падару бобои худро нопоку носазо хондан аст.

Забон омили асосии будан ва шудани хар як миллат аст. Хамчунин, он поягузори вахдати милли аст, яъне агар забони ягонаи адабии кишвар ба забони мардумони одди дар минтакахои гуногун наздик гардад ва хама бо як забону як гуиш бо хам иртибот намоянд, дар ин холат хатман вахдати милли низ устувортар хохад гашт. Бинобарин, омузиш дар хамаи ташкилотхои таълимоти бояд танхо бо як забон ба рох монда шавад. Вагана, як кисме бо забони русии худ ва дигаре бо узбаки омузиш бигирад, барои онхо дар чамъияти мо фаъолият ва сахмгузори намудан хеле вазнин хохад буд ва аз ин сабаб онхо худро аъзои комилхукуки чомеа низ хис карда наметавонад. Хар шахрванд бояд нахуст забони давлати ва миллиро ба пурраги азхуд намояд ва пасон, харгуна хочате бошад бемамоният ба омухтани забонхои дилхох метавонанд даст бизананд.

Вакте ки як накши асосии забон хамчун кафили хастии миллат таъмин карда шуд, сипас бояд аз пайи он кушид, ки забон пайваста рушд бикунад ва хамкадами тараккиёти чахони муосир бошад. Ичрои ин кисми масъала сахттар аст, вале ахмияташ камтар нест, ки шояд бештар бошад. Чун ба назарам пеш бурдани забони Точики дар танхои кори хам нодуруст ва хам мушкиле хохад буд, мо бояд бо хамзабонони худ дар Ирон ва Хуросон (Афгонистони имруза) дар бахши тоза, мустахкам, ва замонави нигох доштани забони муштараки худ зиёдтар хамкори ва хамгирои намоем. Гарчанде ки холо хам карори гузаштан ба дабираи Форси накарда бошем. Ин аст рохи начоти забони мо ва миллати мо аз гумрохиву сархами то боз ба самти ифтихору сарбаланди.

Умедворам, ки ягон нуктае дар ин тархи конун бошад, ки ба химояти забони милли дар кишвархои узбакистон ва афгонистони имруза чораандеши кардааст, то ки аслан мардуми аккалияти ончохо, узбакхо ва паштухо, аз вазъи забони бародарони моро хароб кардан бихаросанд. Нихоят, ба нохушбинони ояндаву натичаи эхтироми оли гузоштан ба забони миллии худ, бо пораи назммонанде гуфтаниям:

Забон гар наоварад даромад ва сарват
Он дихад ба мо неруи сухан кардан
То бо хам гирд оему бофархангу зиё
Хакки худ талаб кунем аз у ва Худо!

Posted in Точикистон | 1 Comment »

Нигоххои мухталиф дар бораи забони Точики

Posted by bkosimi on July 22, 2009

Посух ба навиштаи Афшини гироми.

—————-

Ачам зинда кардам бад-ин порси...

Ачам зинда кардам бад-ин порси...

Вобаста ба “истилохи забони точики” назархои гуногун хастанд ва хамаи онхо кам ё беш асосу далел доранд. Чун вожахои “Точик” ва “Точики” дар адабиёти ниёгон аз тарафи бузургонамон хамчун яке аз номхои миллатамон маротибахо кайд гаштааст, фикр намекунам, ки он бофтаи шуравихо буд. Ва Дари хам хаминтавр. Хакикат он аст, ки номи хар миллат бо номи забонаш як хел буданаш шарт нест ва забони мо гарчанде форсии Точики аст, яъне як гуиши дигари забони бехамтои Форси, миллати мо Форс нест.

Гузаштагони мо асосан Сугдиёни Бохтариён, ки бародарони шаркии Форсхо ва дигар мардумони иронинажод буданд. Решаи хамаи ин забонхо, чи форсиву сугдиву бохтариву рушониву ягнобиву шугнони якест ва форси хам яке аз забонхои асосии Ирони (синоними Ориёи) аст, ки онро хамаи миллатхои иронинажод хамчун гуиши умуми кабул кардаанд. Мо аз гуиши Сугдиву Бохтари ва гайра даст кашидем ва гуиши Форсиро кабул намуда, тавонистем империя ва мамлакатхои бузургу муттахиде дар таърихи худ бисозем. Чун дигар гуишхо дар куххову минтакахои дастнорастар буданд, онхо аз кабули форси дуртар мондаанд ва мисоли ин ягнобиву шугнони аст.

Бинобарин, забони ягонаи миллатхои иронинажод Форси аст, вале бо андаке гуишхои гуногун бо сабабхои вокеи, аз чумла чугрофи.
Форсии Мовароуннахр Точики аст ва Форсии Хуросон Дари. Ба хар хол, ба хотири эхёи фархангу давлатдории баландамон мо бояд кушиш намоем, то хамаи ин гуишхо ба хам наздиктар гарданд, на дур.

Мо Точикон мардуми тахчоии минтакаи Осиёи Маркази хастем ва забони мо Форсии Точики аст. Дигар халку тудахои гуногун хакки кучактарине хам надоранд, ки ба замини мо омада, фархангу забони моро аз худ карда, боз бо мафкураи тангтарини худ бигуянд, ки мо инчо бегона хастем.

Худо миллати моро дуст дорад ва дар панохаш нигох хохад дошт!

Бо умеди ободии шумо.

Навиштаи асли:

Ботурчони азиз!

Бо арзи дуруд ва маъзарат мехостам як зарра рушанй андозам ба баъзе нукоти маълумотномаи ахири Шумо.

Муаллифи филм-трилогия аз руйи “Шохнома”-и безаволи Хакими Туси Борис (Бенсион) Кимёгаров аст, ёвар ва шогирди вай сароператор Давлат Худоназаров ба шумор меравад. Коргардони дигари баистеъдоди мо Бахтиёр Худойназаров дар он замон эхтимол хануз ба дунё наомада ё хеле хурдсол буд.
Истилохи “забони точикй” бофтаи сталинистхо дар авоили солхои 30-юми карни гузашта буд, ки мехостанд точикони шуравиро аз Ирони шохй чудо кунанд. Аслан мо точикем, забонамон форсист. Сарфи назар аз табдили чандиндафъаинаи алифбо забонамон хамон форсист.
Такрибан хамин гуна миллатгароёни паштун дар солхои 50-уми садаи гузашта истилохи забони форсй ё худ форсии кобулиро ба истилохи забони “дарй” табдил доданд. Акнун онхо иддао доранд, ки ин гуё хамон забони порси дарии давраи Сомониён бошад.Аслан ин тур нест.
Аз ин хотир, забони Ирони имруза, Точикистон, Афгонистон ва точикони Узбакистону дигар манотики Осиёи Миёна форсй аст.
Калимаи “Ирон” хамон дарачае, ки ба форсхо дахл дорад, ба точикон хам зиёдтар тааллук дораду камтар не. Хануз дар соли 875 вакте ки дар Бухоро давлати Сомониён асос гузошта шуд, алаккай хамон замон мардуми ом мегуфтанд: “Иронй омад” ё “Точик омад” Яъне “иронй” хамон “точик”-ро дар назар доштанд.Сомониёнро низ хамин тур мегуфтанд: “инхо иронианд” ё “инхо точиканд”. Холо хам хамин маънй дар баъзе маворид дар Бухорову Самарканд мондааст.
Ирони имруза аслан то дируз номаш Форс буд. Замоне ки Ризо Шохи Пахлавй падари Пахлавии шохи ахири Ирони имруз дар солхои 1928-1930 давлати Форсро аз дасти сулолаи туркони Кочор ба даст гирифтанд, ба хотири зинда нигох доштану эхёи ифтихори миллй номи кадими Иронро ба Форс гузошт. Маълум аст, ки Ирон факат Форс набуд ва нест! Ин икдом аз як тараф, кори хубе буд, аммо аз тарафи дигар нисбат ба точикон хизмати хирсона буд, ки онхоро такрибан мисли туъмае барои турку мугулони Осиёи Миёна ва афгонмиллатихои паштун яккаву танхо гузошт. Аз ин хотир, дар Узбакистони имруз вакте ки точик мегуяд ки ман иронй хастам, узбак мегуяд “бирав ба Иронат (яъне Форс)”. Ин аст бадбахтии точикон.

Ботурчон, боз як нуктае дар хамин филми аниматсионй ба чашми банда хурд:Гуянда ба форсй “Ирон” мегуяду дар сабтайтл ба забони англисй ба чои “Ирон” хамеша “Форс”(Persia) овардааст(???). Яъне гуфтанианд, ки ин факат “моли форсхоанд”(???). Ин нукта худаш махдуд кардани Ирони бузург аст. Ирон харгиз танхо Форс набуд, бародарон!

Мамнун аз таваччухатон.

Posted in Точикистон | 1 Comment »

Филми тасвирии кутохе аз “Достони Рустам ва Сухроб”

Posted by bkosimi on July 18, 2009

Имруз ногах филми тасвирии кутох, вале чолиберо оид ба “Достони Рустам ва Сухроб”-и устод Фирдавси пайдо кардам, ки аз тамошои он хеле лаззат бурдам. Умедворам, ки ин гуна наворхоро компутердонхои мо бештар омода месозанд, то хама аз таъриху адабиёти бой ва зебои худ тарики дастовардхои асри иттиллоту техноложи низ бахраманд гардем. Албатта, филми машхури Борис Кимёгаров ва Давлат Худоназаров бисёр намунаи оли аст ва онро бояд рузе давом бидиханд. Достонхо зиёданд ва адабиёту фарханги асили Точики-Форси хамчу дарёи беканор. Забони бузургу хам ширини Точики-Форси поянда бод!

Posted in Точикистон | 7 Comments »

Blocking TJ domain news portals, murdering of Mirzo Ziyoev, dishonesty and corruption of government

Posted by bkosimi on July 17, 2009

Almost a week now that I can’t access Tajik news portals on TJ domain from my computer. Of course, this domain is under government control and since the plotting and murdering of Muhammadnazar Solehov and Mirzo Ziyoev in the last few days it has attempted blocking online news portals. Only incapable and corrupt regimes which have not justice or respect towards its nation takes on such shameful acts, because it has hidden agenda and filthy thoughts.

Luckily, Radio Ozodi and BBC Tajik websites were not affected and their www.ozodi.org and www.bbc.co.uk/tajik domains were open and filled with updates on the news and situation analysis that we happily could absorb. Asia Plus and Avesta websites were out of reach. Umed Bobokhonov’s agency website still has the latest news posted about the so called surrender of Mirzo Ziyoev to government forces.

Unfortunately, that’s the degree of freedom of speech and freedom of press we have now. As it was poor in the past, it has still remained poor and quite restricted. This government could neither provide economic, cultural and social nor political and democratic development for our nation. Nowadays, due to its lack of confidence to handle opposition and absence of long-term vision, it is destabilizing and destructing the country itself.

Was it necessary to kill Mirzo Ziyoev? Man who came to make a peace, worked for prosperity of his homeland, left the office later and settled to mind his own small business. Certainly, whether it’s a good or bad idea in the minds of Rahmon government officials, the murder of such persons, and in general, murder of any innocent citizen, should have been avoided. In this day and hour the last thing our country needs is another politically motivated plotting and killing. We need new energy to re-start so young specialists and people with dignity and patriotism are brought into major government positions in order to achieve real progress for ordinary Tajiks who are suffering greatly these days.

Our great poet, philosopher Rudaki said:

Don’t knock on ones door out of anger

So it doesn’t come back to you as a fist

Leave the people alone, help them find jobs and make a living in the country not abroad. Ramon government, don’t forget the known saying:

Each night you should ask yourself, if you’re man

What good have you done for your people today.

Posted in Иктисод, Истаравшан, Сиёсат, Точикистон, Фарханг, Чавонони Ориё | Leave a Comment »

Бастани торномахои хабарии домейни TJ, куштори Зиёев, ва фиребу фасоди хукумати рахмони

Posted by bkosimi on July 16, 2009

Вакт шумо рафта истодааст, чаноби Рахмон. Фаромуш насозед, факат ёди нек ё бад мемонад.

Вакт шумо рафта истодааст, чаноби Рахмон. Фаромуш насозед, факат ёди нек ё бад мемонад.

Кариб як хафта аст, ки аз компутерам торномахои хабарии Точикие, ки дар домейни TJ хастанд, кушода намешаванд. Албатта, ин домейн тахти назорати хукумати чумхури аст ва бинобар ба накша гирифтан ва ичро намудани куштори Мухаммадназар Солехов ва Мирзо Зиёев дар ин рузхои охир фаъолияти расонахои хабариро махдуд намудани шудааст. Ба чунин кор факат режимхои ноухдабарову дузд ва беадолату бехурмат нисбати мардуми худ даст мезанад, чун фикру андешахои русти ва нопок дорад.

Хушбахтона, торномаи Радиои Озоди ва ББС аз ин банд рахо буданд ва дар домейни www.Ozodi.org ва www.bbc.co.uk/tajik онхо кушода мешуданд ва моро аз хабархову вазъияти кишвар огох мекарданд. Торномахои Осиё Плйус www.asiaplus.tj ва Авесто www.avesta.tj дигар хомуш шуданд. Ширкати Умед Бобохонов дар торномааш холо хам оид ба гуё таслим шудани Мирзо Зиёев хабар медихад.

Афсус, ин аст дарачаи озодии баёну озодии матбуоти мо. Он таври ки бад буд, хамон тавр бад монд. Ин хукумат на пешравии иктисоди, на фархангиву ичтимои ва на сиёсиву демократиро барои миллати мо оварда натавонист. Акнун, аз нотавонбиниву кутохандешиаш вазъияти кишварро худ бо дасти худ ноорому хароб намуда истодааст.

Мирзо Зиёевро куштан чи хочат буд? Марде, ки омад сулх кард, барои ободии Ватан кор намуд, вазифаро супориду рафт бо кору бори худ машгул бишавад. Хатман чи максади неку баде, ки дар сари хукумати рахмони набошад, бояд аз халоки чунин шахсон ва умуман, аз куштори хар як фарди миллат, бояд пешгири мекард. Дар ин рузу соат барои кишвари мо куштору фитнабози раво нест, балки аз неруи наву тоза истифода намудан аст то нихоят вазифахо ба коршиносони чавонону шахсони боинсоф ва миллатдуст гузаранд ва бехбудихо насиби мардуми бечораи Точик хам гардад.

Рудакии бузургвор фармудааст:

Ангушт макун ранча ба дар куфтани кас,

То кас накунад ранча ба даркуфтанат мушт.

Мардумро ба холаш мон, кумак кун бо чойи кор сохтан ва таъмини зиндаги, хукумати рахмони! Панди бузургонро фаромуш насоз:

Хар шаб зи худат бипурс, агар марди,

Ки имруз чи хидмате ба мардум карди.

Posted in Точикистон | 3 Comments »